О кнезу Иви

Кнез Иво од Семберије

О кнезу Иви (Ивану Кнежевићу)

Иван Кнежевић
Иван Кнежевић

Срби су увијек кроз своју бурну историју имали у свом народу значајне личности које су оставиле неизбрисиве трагове у националној историји и култури, али и оне који су дали снажан печат појединим областима и судбини људи у њима. Тако је Семберија имала своје славне личности, чија су имена уткана у цјелокупну српску историју и представљају њен дио. У овој плодној регији, још од времена Турака, довољно је било поменути имена Филипа Вишњића и кнеза Ива од Семберије па да се зна да је ријеч о двије значајне личности, великим и умним људима и српским добротворима и хуманистима.

Кнез Иво од Семберије рођен је као Иван Кнежевић 1760. године у Поповима, у познатој кнежевској породици. Историјске чињенице кажу да је и прије откупа робља 1806. године био кнез Семберије и то не обични сеоски кнез него обор-кнез, тј. кнез над свим селима, цијеле Бијељинске нахије. О животу овога великана нема много писаних докумената тако да се као основни извор за проучавање личности Ивана Кнежевића узима пјесма Филипа Вишњића „Кнез Иван Кнежевић“. Вук Караџић је објављујући ову пјесму додао и кратки историјски увод како би читаоци лакше разумјели шта ће у пјесми прочитати. Увод гласи:

„Док су Срби од априла до јула 1806. водили борбе на Делиграду, спремала се од Босне велика турска војска да пређе Дрину и сломи устанике. Босанска војска је на најзвјерскији начин поступила са Србима у доњем Подрињу, Поцерини и Мачви, у домашају своје акције и логоровања, земљу пустошила и харала, многу стоку отела, многе становнике исекла, растерала и заробила и преко 120 села попалила.

Тад пред Ђурђевдан упаде Кулин-капетан у село Добрић, на веру дозове и побије 74 кмета; кнеза Илију и попа добрићког Филипа везаних руку дотера у Турску ордију и на колац набије, а сам Добрић пороби и попали. Турско робље откупи кнез Иван Кнежевић из Попова од Кулина и пусти кући.“

У пјесми Филипа Вишњића наводи се да је чак трећину робља откупио лично кнез Иво, задужујући се код турских великаша. Овим чином оцртава се и врхунска племенитост овог српског сеоског обор-кнеза који је овим учинио најплеменитији гест у цјелокупној српској историји, чиме је себи обезбиједио епитет највишег српског добротвора и постао симбол српске и људске племенитости.

Кнез Иво од Семберије, велики хуманиста и добротвор
Кнез Иво од Семберије, велики хуманиста и добротвор

По Вуковим записима кнез Иван Кнежевић је 1809. године стао на чело устаника у Семберији и након повлачења устаника населио се у Мачви, гдје је добио титулу војводе избјеглих Срба. У Шапцу је отворио абаџијску радњу, касније и трговину. Био је и члан Саветодавног одбора шабачке Општине. Посљедњих година свог живота био је домар у шабачкој Гимназији и на крају живота, као штићеник владике Максима, на епископском конаку у Шапцу. Умро је 29. јуна (по старом календару) 1840. године у Шапцу.

Овај племенити Србин од 1994. године нашао је своје мјесто на општинском грбу Бијељине, његово име носи и најпрестижније општинско признање, наша основна школа и једна улица у Бијељини. Захвални потомци подигли су му споменик у Бијељини, Поповима и Дворовима.