Прије скоро два вијека, 7. фебруара давне 1864. године, у Бечу је умро Вук Стефановић Караџић, филолог и лингвиста, један од најзначајних и најпознатијих Срба у историји. На дан навршавања 160 година од смрти ове централне личности за културни и друштвени живот 19. вијека, у просторијама наше школе одржано је предавање у спомен на Вуков живот и рад.
Његово дјеловање је било усмјерено на два правца: на реформу језика и правописа и објављивање дјела народне књижевности. Присутни су могли чути и причу о полажају овог знаменитог Србина, његовом животу и политичком дјеловању.
О томе су говорили наставник историје, Невен Тешановић и наставница српског језика, Сандра Симић.
Драмским приказом народног посијела ученици наше школе приказали су како је Вук прикупљао, биљежио и од заборава отргао питалице, загонетке, пословице, брзалице, разбрaјалице, те приче, пјесме и бесједе.
Пјесмом, музиком и приповиједањем указали су на значај очувања језика и традиције, истакли важност блага нашег језика, те поручили : „Чувајмо ћирилицу, чедо наше, јер тако чувамо нас, наша покољења!“
У програму који су припремили и осмислили наставници: Милица Стојановић, Нена Бабић и Томислав Цвијетиновић, учествовали су: Ђорђе Перић, Ивона Тракиловић, Драгана Перић,Теодора Давидовић, Михајла Симић, Ема Цвијетић, Марија Благојевић, Сергеј Шушић,Урош Бајић, Ана Симић, Андреј Томић, Јелена Перић, Елена Бошковић, Марија Дедић, Уна Бокан, Лена Ракић, Марко Ђурановић и Сташа Видаковић.
